Kadar koji itekako drži vodu.

I znam, kako baš ovakove slike autor traži po ulicama Zagreba.

Rekao bih fotograf klasične škole od koje ne odustaje, no rekao bih i to kako autoru pri tome nije lako.

A zbilja nije lako pronaći skladnost unutar kadra koja izražava onu najbitniju komponentu. Sadržaj.

Ovaj auor, po mome mišljnju nema realizacijskih problema.

Onih drugih sadržajnih, ima, baš poput svih.

Ipak ova fotografija me privukla.

Zašto?

Pa zato što je itekako vrijedna jednoga dobroga naziva koji razobličava skupinu postarijih blebetala i jednu zamišljenu, nazovimo, damu.

S jedne strane, čujem promukle decibele a s druge strane osluškujem bučne misli srednovječne "dame#.

Neakako mi se sve uskomešalo od meteži glasova i misli uhvaćenih aktera.

A pozadina, čista geometrijska urbana normala s dva tiha i samozatajna prolaznika.

Ukupno rečeno,

jedan dobar štih.

Miriši na kraj sedamdesetih.